U samom jeku turističke sezone, veliku pažnju posetilaca Malog Lošinja, skrenula je izložba fotografija pod nazivom „Suhozidi su vredna baština" na kojoj su prikazane umetničke fotografije suhozida - ne baš visokih zidova koji dele parcele meštana, izvijestila je 18. kolovoza beogradska "Borba".
Suhozidi su nastali krčenjem, sakupljanjem i čišćenjem teško obradivih površina i predstavljaju dokaz ljudske sposobnosti za život u skladu sa prirodom, prilagođavajući se okolini i okolinu sebi.
Suhozidna gradnja je najstarija tehnika građenja - primenjuje se u svim istorijskim razdobljima, a i danas se zadržala kao vid tradicionalne gradnje. Suhozidi su nastali posebnom tehnikom slaganja kamena na kamen, bez upotrebe ikakvog vezivnog materijala i predstavljaju odličan primer narodnog graditeljstva, ali s obzirom na to da postoje i na drugim jadranskim ostrvima, i deo jadranskog kulturnog identiteta.
Na ostrvu Lošinju, kamene suhozide nazivaju i gromače ili mocire, a sam čin gradnje naziva se gromaćenje. U vreme kada su suhozidi nastajali i kada su imali svoju prvobitnu svrhu, graditelji suhozida bili su svi članovi domaćinstva kojima je smetalo kamenje na škrtoj zemlji. Tako je odbačeno kamenje iskorišćeno za ono za što je i trebalo: da se ogradi zemljište i označi međa, da se ogradi tor za stoku, da se označi pristup vodi, da se od vetra zaštite masline i vinogradi, ali i da se sačuva tlo od erozije. Sa druge strane građene su i jednostavna staništa za ljude i stoku.
Međutim, danas je nestala potreba za čišćenjem obradivog zemljišta Napuštanje tradicionalne poljoprivredne proizvodnje, iseljavanja stanovništva i zapuštanja sela, a samim tim i izumiranje starih zanata - pa tako i umeća gradnje suhozida, samo je deo razloga kojima je ugrožen suhozidni pejzaž. Danas se stanovništvo ostrva i primorskih krajeva pretežno bavi turizmom, znatno manje poljoprivredom, a raskošni maslinjaci i vinogradi gotovo da su nestali. Nekada brojnih ovaca, takođe simbola ostrva, je sve manje i često lutaju van zemljišta svojih vlasnika. Raspuštene ovce preskaču suhozide i i dodatno ih urušavaju. Ruši ih i grmlje kupina. Ponekad ih, prolazeći preko njih, ruše turisti, a ponekad nesavesni graditelji koji mlevenjem kamenja od njih prave pesak i šljunak i koriste za nove gradnje. Ruši ih vetar i zub vremena.
Stari otočani su nekada govorili deci da podignu svaki kamen otpao sa suhozida, jer je suhozid bio potreban, a bio je poštovan trud polaganog slaganja i usklađivanja kamena sa kamenom. Danas je suhozid izgubio svoju svrhu, a ljudi koji poseduju veštinu takozvane suve gradnje - gromaćenja - sve su veća retkost. Ali, s vremenom sve većem broju ljudi postaje jasno da je tradicionalna suhozidna ograda lepša i primerenija nego betonski zidovi ili načini gradnje kojim se oponašaju garditeljski stilovi drugih krajeva, pa graditelji suhozida poslednjih godina postaju nova i tražena profesija.
Posebno je potrebno istaći da suhozidna gradnja predstavlja kulturni pejzaž velike ambijentalne vrednosti, zaštićen i Konvencijom o evropskim pejsažima. Čija je Hrvatska članica od 2002. godine. Tim dokumentom svaki pejsaž koji je zaštićen prepoznat je kao javni interes na području kulture ali i kao važan razvojni resurs koji utječe na jačanje privrede.
Ponekad suhozide obnavljaju entuzijasti, ljudi svesni potrebe da se očuva jadranski pejzaž i da se javnost uveri u potrebu očuvanja stare veštine, kao što to radi lošinjska nevladina organizacija „Centar za zdravo odrastanje" sa svojim članovima i gostima.
Na otocima Cresu i Lošinju ovaj je tip kulturne baštine zaštićen od rušenja i uništavanja posebnom lokalnom odlukom o režimu korištenja gromača iz 1979. godine kojom se zabranjuje njihova eksploatacija osim na površinama koja su prema planovima prostornog uređenja predviđena za gradnju.
Lošinj - ostrvo mira
Već nekoliko poslednjih godina, nevladina organizacija Centar za zdravo odrastanje iz Malog Lošinja organizuje Učionicu aktivnog građanstva koja okuplja mlade ljude iz Bosne, Hrvatske i Srbije. Tokom desetak dana mladi imaju priliku da se druže i uživaju u čarima Jadranskog mora, ali i da putem medijskih i kreativnih radionica, kao i radionica o ljudskim pravima rade na izgradnji trajnog mira u regionu. Ovogodišnja Učionica održana je u saradnji sa Ženama u crnom iz Beograda i grupom Tabu iz Vukovara.
Delfini na usvajanje
Područje oko Lošinja je stanište brojnih delfina. Iako su u pitanju veoma druželjubive životinje, njihova egzistencija u mnogome zavisi od ljudi: buka i zagađenje mogu biti pogubni za delfine. Organizacija „Plavi svijet" je zato organizovao akciju „Usvojite delfina" u okviru koje je moguće novčanom donacijom podržati istraživanja i - usvojiti delfina. Svake godine usvojitelji dobijaju izveštaj preko koga se obaveštavaju o kretanju i stanju svog usvojenika.
Svatko ima pravo na zdrav život.
Comments